Роман је посвећен особама оболелим од хемофилије и других ретких болести. Шолим Ћидапоп је непознати, и како су га неки оценили, контроверзни мислилац који живи у земљи Србији. У земљи која је од памтивека била ''џомба'' на путу великих сила света. Он је особа са бременом коју неки зову ''краљевска болест'', али није због ње несретан. Друго је у питању. Она га тера на размишљање и овај роман је у ствари једна прича о његовом духовном развоју у којем пролази кроз разне фазе, а које су све повезане са политичким и историским околностима. Резултат његовог интелектуалног кретања би се могао језгровито описати као улажење и излажење из привидних истина. Он на крају закључује и мири се са спознајом да се коначна истина о смислу живота не да докучити и да је заправао та немогућност бит људског живота. Јер ако има човека који је успео да прочита Божији Ум, а сигурно нема таквог, такав би истог трена заувек изгубио разлог свог постојања, пошто не би било оног мистериозног ''даље'' и ''више.''
У првом делу романа описан је Шолимов реалан живот, Наиме, његово детињство, успеси и неуспеси, несреће и среће и среће у несрећи, образовање, породични односи и друге појединости из његовог битисања. Ту су описане околности које нису ишле по његовим жељама и плановима, него су се намештале по неким недокучивим законитостима универзума и судбине.
У другом делу главни јунак улази у религиозну фазу свог живота која има своје подфазе. Оне су све саме по себи загонетне, али свака доноси као резултат неки нови увид у разумевању и Библије и људског живота. Ћидапоп се не устручава да користи своју имагинацију да би створио свет какав би по њему требао да буде. Он на крају види светлост о којој су древни пророци писали. Та светлост је Логос Божји. Никада не губи наду у сутра и остаје веран вечној Истини не дајући се ни купити ни продати.
