Saša Ž. Mihajlović (1949) Zemunac, Sremac, paor po rođenju, pomorac po opredelenju, svetski putnik, čergar i pesnik po vokaciji duše i srca, mogući praunuk Don Kihota…
Rođenjem u Zemunu – najlepšoj varoši na svetu, staroj osam milenijuma, odrastao na obalama Dunava – tog najvećeg putnika, kršten u Kalandri na Halkidiki, bio sam valjda samim tim predodređen za putovanja, ta večno moderna lutanja diljem sveta.
Kao sportista, turizmolog i turista, pomorac na naftnim platformama i raznim brodovima, detinje snove sam pretvarao u javu. Imjući takve prilike proputovao sam ne samo svojom domovinom uzduž i popreko već i većim delom zemljine kugle.
Sva ta putovanja su predstavljala inspiraciju za moje poetsko stvaralaštvo. I ne samo ona. Moja predivna porodica moja je najlepša inspiracija.
U svim tim prilikama sretao sam nove svetove, nove kulture, imao nova druženja i tkao život poznanstvima i prijateljstvima. Svaki novi kontakt je inspiracija za pesme koje sam uvek od srca poklanjao svojim putovanjima, svojim poznanicima, prijateljima i naravno svojoj porodici i sebi, obeležavajući njima svaki svoj korak u nepoznato koje postaje poznato i drago, blisko i milo kao zavičaj, kao majčin topli skut, kao dečiji zagrljaj i supružanski topli pogled, kao topli i čvrsti stisak prijateljske ruke.
